aerobic

-Istorijat AEROBIC-a (potiče od grčke reči aer-vazduh i reci bios-život) Tvorac aerobika je američki lekar i fiziolog Kenet Kuper. Ovaj vid vežbanja bazirao je na zakonitostima fiziologije fizičkog napora. Ovom programu vežbanja dao je naziv AEROBIC jer se zasnivao na fizičkim aktivnostima koje zahtevaju veću potrošnju kiseonika i traju dovoljno dugo, da bi efikasno angažovale kardiovaskularni i respiratorni sistem, kao i druge organske sisteme. Na osnovu rezultata istraživanja, Kuper je zaključio da ovakvu vrstu aktivnosti mogu upražnjavati sve kategorije ljudi, bez obzira na trenutni nivo fizičke sposobnosti i bez pojave štetnih posledica. Godine 1968. Kuper objavljuje knjigu „AEROBIC“ u kojoj iznosi program vežbanja namenjen sportistima, rekreativcima i početnicima svih uzrasta u cilju poboljšanja aerobnih sposobnosti. Pored Kupera, 1969. plesačica Džeki Sorensen stvara AEROBIC DANCE – Aerobni ples dok Judi Sheppard razvija primenom jednostavnih elemenata JAZZ plesa, novi program aerobnog vežbanja – JAZZERSIZE (Džezersajz). Najveću popularnost doživljava glumica Džejn Fonda sa programom vežbanja pod nazivom WORKOUT – trening, koji se u mnogome razlikovao od Kuperove ideje aerobika, zasnivao se na plesnim koracima, vežbama oblikovanja tela, vežbama sa otporom, praćenim zvucima aktuelne muzike. Početkom 80-ih Fonda izdaje knjigu i video materijal pod nazivom „Moja metoda“, od tog trenutka aerobic postaje modni trend i izaziva revoluciju u rekreativnom načinu vežbanja. Sredinom 80-ih pojavljuje se low-impact (lou impakt) – nizak intezitet vežbanja kao rešenje jedne od mana aerobika, visok intezitet vežbanja za početnike što je prouzrokavalo i određene povrede. Dolazi do velike ekspanzije i pojave različitih stilova i programa vežbanja (step aerobic, sa primenom stepera, slide aerobic, na klizecoj podlozi, aqva aerobic, vežbe u vodi za oblikovanje tela, fit ball, uz primenu lopti, body pump, uz primenu tegova, kick aerobic sa elementima kik-boksa, tae-bo sa elementima te-kvon-doa i karatea, Hi-lo sa plesnim elementima, spining sa specijalnim biciklima,...). Bez obzira na raznovrsnost, cilj svih aerobnih aktivnosti je razvijanje aerobnih sposobnosti, razvoj i održavanje pojedinačnih antropomotoričnih sposobnosti (snaga, izdržljivost, gipkost, brzina, koordinacija,...) -zatezanje i oblikovanje tela -mršavljenje -savladavanje novih oblika kretanja -poboljšanje raspoloženja -uklanjanje stesa -korekcija lakših deformiteta -pospešivanje druženja Pored rekreativnog, 80-ih godina aerobik dobija i takmičarsku formu.

2005. Copyright@CER